Stručnjaci koji se bave istraživanjem spavanja i snova još uvek nisu dokučili i dokazali pravi razlog nastanka snova. Sva saznanja svode se na hipoteze. Da li su snovi samo deo procesa spavanja ili imaju i neku drugu namenu, odnosno svrhu?
Mogući razlozi za nastanak snova su:
– Snovi predstavljaju nesvesne želje i nepreživljene strasti.
– Snovi su tumačenje nasumičnih signala iz mozga i tela tokom spavanja.
– U snovima uređujemo i obrađujemo podatke dobijene tokom dana.
Počnite sa zapisivanjem snova i kada se probudite, provedite neko vreme razmišljajući o dešavanjima u snu. Više se usredsredite na sam osećaj nego na događaje. Razmislite o tome kako se osećate i zašto je to tako. Ako je u pitanju posebno neobičan san, koji se dešava na lokaciji koja je zabranjena ili je njegov sadržaj tabu tema, iza njega stoji podsvest koja istražuje ideju kršenja pravila. Vaši snovi istražuju vaš um i maštu. Razmislite da li je ono o čemu ste sanjali nešto što biste želeli da isprobate ili nešto što biste želeli da zadržite u zemlji snova. Uz malo vremena, razmišljanja i zapisivanja onog što se desilo, shvatićete šta vam poručuje vaš san.
Trgnuli ste se iz sna i shvatili da ste opet sanjali istu stvar?
Prema zvaničnim podacima između 60 i 70 odsto ljudi je priznalo da ima bar jedan san koji se stalno ponavlja. Samim tim, nameće se pitanje, šta to mozak želi da nam poruči, kada nam stalno ponavlja iste snove. Postoje teorije o tome šta može biti uzrok takvim snovima.
„Različiti delovi mozga se aktiviraju u zavisnosti šta sanjamo. Na primer, vizuelni snovi aktiviraju naš vizuelni korteks, a snovi u kojima plešete u disko klubu, aktiviraju auditivni korteks. Ako isti san sanjate stalno, to znači da svake noći aktivirate istu zonu mozga“, objašnjeva neurolog Kliford Segil.
Takođe, u tumačenju snova važne su i emocije. „Jedna od teorija ističe da sanjanje omogućava da se obradi emotivni deo naših iskustava. Ako se san ponavlja, očigledno je da su vam te emocije veoma važne. Takođe prilikom ponovljenih snova, aktivira se i deo mozga koji filtrira informacije, i pomaže nam da se fokusiramo na bitne stvari, kao što su emocije“, navodi doktor Gaj Lešincer.
Takođe, ponovljeni snovi mogu biti zasnovani na traumama ili sećanjima iz prošlosti. „Ljudi sa posttraumatskim poremećajem često imaju ponovljene snove ili noćne more, koje su povezane sa traumom, i zbog ekstremnih emocija tokom sna, ljudi se često naglo bude. To znači da zbog toga ove emocije nikada nisu do kraja obrađene, i mozak nikako ne može da završi započeti posao. Ovo može da se dešava i sa bezazlenim snovima“, zaključio je Lešciner.
